Zločin traži kaznu Luka Knežević Strika

NDM BGD

Neko vreme sam bio u grču, rezapet između želje da odlučno stanem u odbranu Luke Kneževića Strike, kako sam načuo, prosečnog fotografa i beogradskog vagabunda, čiji se opus ni po čemu ne izdvaja od mase amaterskih urbanih fotografa oduševljenih dosadnom i nafuranom berlinskom i londonskom estetikom, no sa druge strane, ophrvan sumnjom koju izazivaju čaršijska govorkanja po kuloarima u takvim naročitim, emotivnim situacijama. A čaršija je nemilosrdna u četiri oka, dobronamernom čoveku očas posla ubaci kakav crv sumnje i smutnje. Tako sam od raznoraznih dušebrižnika čuo da je jedino što ga izdvaja iz mora proseka njegov prekalibrisani hipertrofirani ego i bezobrazluk, te osim što je preozbiljno shvatio Antonionijev Blowup, simptomatična je njegova spremnost da uradi blowjob Šiptarima ako mu to donosi kakvu benefit, ili se uklapa u nametnutu agendu fondacija koje su izvor finansiranja organizacija sa kojima tesno sarađuje, kao i manje-više cele NDM BGD Ne davimo Beograd družine. Zli jezici su me uveravali da su salonski proleteri, mahom iz crvenih dinastičkih rodoslova, u potpunosti otuđeni od vlastitog naroda i avangardni su jedino u probijanju granica nacionalnih interesa Srbije, da je to jedina izdajnička banda… ti užasni tračeri u senovitim kuloarima nisu osećali strah od globalnih božanstava Političke korektnosti, izgovarajući ovakve užasne i neutemeljene stvari.

Tako sam čuo grozote svakojake. Rekoše mi, da kada je na svetlost dana izašlo mladunče previše plodnog stvaraoca Stevana Kneževića, ovaj zanimljivi i daroviti umetnik je u neverici, zgroženo pogledao svojih ruku…pa recimo, svoje delo, majušnu bananu! Uputivši pogled ka nebesima, nije mogao ni da sneva da je će mala banana naoružana super moćima mizanscena Majke i Prosvećenih SIP-ovskih crnih KCB žena vranih, poput Pompeja Magnusa, jurnuti na gusarsku neovisnu scenu i uspeti da zauzme gotovo sve položaje bez istinskog otpora. (Kulturni centar beograda je već dugo rasadnik radikalnih feminističkih ideja, kao i antisrpske propaganda na državnim jaslama. Ne tako davno ugostio je, recimo, samozvanog francuskog filosofa Bernarda Levija, zagovornika NATO bombardovanja Srbije, kako su pokušavali su da me prosvetle).

Ni po babu ni po tvome HUB-u

Odmah želim da se ogradim, kao likovni stvaralac, od ovih užasnih govorkanja, da pokušam da odbacim ove grozne insinuacije, kao nežni likovni stvaralac meka srca i goleme ljubavi prema bitku i svakom živom stvoru, makar ovaj ostavljao ljigav trag gde god da se pojavi. Moje kratko drugovanje sa Knežević – Strikom na fejsbuku sam upamtio kroz dirljive, lepršave pionirske jugonostalgične objave koje gude u tanane zlatne strune minulih leta, dok me najzad nije blokirao na mreži. Povod za to bila je objava u kojoj se radovao izbornoj pobedi Murtija, slavio dolazak demokratije i napredne levice na Kosovo bez Metohije, za koje je držao da treba, zarad dobrosusedskih odnosa, da priznamo kao državu. Na moja iskrena pitanja i nastojanja da shvatim tu prosvećenu fondašku argumentaciju, sledio je blok u potiljak na fejsbuku, rasprostranjena i uobičajna procedura svih slobodoumnih levičara i glasnogovornika slobode govora i mišlljenja. Ja sam blok dočekao uspravno, ubeđen da prava urbana gerila, boreći se za socijalnu pravdu, pre svega mora da se obračuna sa mangupima u svojim redovima po kratkom postupku. Međutim, onda su me traćeri – čaršijski zlikovci napali zloćudnom metodom, koja izaziva sumnju rečitije od svakog nadahnutog teksta, ciframa, dostupnim svakom korisniku interneta uz mogućnost provere i to je bio nov udarac za mene…

Mante brigu, mante stres, ženska prava, PMS

Gledajući ovaj predivan video u kom se Luka treska na sceni urlajući puknutim glasom kako smo mi ovde zato što ste to platili vi iskreni levičar ne može a da ne vidi jednog harizmatičnog vođu pravednog, hrabrog, antikapitalističkog protesta, pravog narodnog vožda sa urbanim ustanicima sa istančanim osećajem za modu. No zlobnici su se odmah uhvatili za Lukinu rečenicu, kako ovi heroji kao nemaju nikog drugog da ih plaća. Čak su otišli tako daleko da pomisle kako je ovog Luku, što se bacaka poput banane u PMS-u, kreativni tatko, kao junaka jednog čuvenog stripa, slučajno ispustio u bure anfetamina i esida dok je bio mali. Zavidni ljudi odmah kreću da, vidno uzbuđeni, tvrde da ste to platili upravo vi i to preko budžeta, Ministarstva kulture, Ministarstva prosvete, nekih gradskih opština, a kako su novci pristizali i preko sradnje sa raznim organizacijama i asocijacijama poput Nove Iskre, koje finansira Fond za otvoreno društvo (Soroš), Kreativna evropa, Heinrich Böll Stiftung (na prvoj stranici ove prijateljske fondacije je sećanje na genocid u Srebrenici, čime su mi mahali ispred nosa), FundAction, Erste bank, i još stotine dobrotvora našeg naroda, dok su kao jednog od glavnih finansijera i kao partnera spominjali i Nelt, nadaleko čuven po svojim korporativno levčarskim i antifašističkim opredeljenjima. Znameniti Nelt edukativnni program, koji se ostvaruje kroz saradnju Nove Iskre i Gallery 12HUB je kao predavače, objedinio gotovo sve viđenije aktiviste Ne davimo Beograd, Ivu Čukić, ko-osnivača Ministarstva Prostora, našeg Luku Kneževića, Dobricu Veselinovića – jednog od frontmena družine, Anu Dimitrijević iz Karkatarg kolektiva zatim, programska uredniškinja Nelt edukativnog programa je Milica Pekić, dok se kao učesnici javljaju gotovo sve umrežene organizacije i njihovi pioniri. Ja sam, naravno, odmah reagovao i spomenuo da je, logično, Luka, kao i ostali aktivisti, sve ovo sigurno radio pro bono, kao istinski revolucionar i iskreni NGO pionir, negde duboko svestan i upućen u misteriozne puteve socijalne pravde preko nedokučivih milionskih finansijskih tokova i novčanih fluktuacija… ja bih zaista voleo da ućutka ove maliciozne jezike i dokaže tim malim ljudima da kao istaknuti levičar nije imao nikakav interes od ovih saradnji.

Želeo sam da ozbiljnom Google pretragom uđem u jedno istraživanje, da demantujem ove zlobnike, no ozbiljniji rezultati, izgleda, podležu evropskim zakonima o zaštiti podataka…

Tad je do mene stiglo jedno užasno glasilo sa tvrdnjom da Nelt korporacija ostvaruje oko milijardu evra prihoda godišnje, prema tvrdnjama Tabloida, dok kompanije Nelt grupe distribuiraju farmaceutske, duvanske proizvode i robu široke potrošnje za tržište istočne Evrope i Afrike, što se može videti na njihovom sajtu, delimično otvorenom za obične smrtnike, dakle robu vrhunskog kvaliteta, kao što svi već slutimo. Čermen, CEO ove korporacije je cenjeni gospodin Miloš Jelić, koji je ujedno i direktor Sektora za podršku članstvu i sistemu regionalnih privrednih komora (RPK) i Privredne komore Beograda, u okviru PK Srbije, što je svima dostupno na sajtu Nelt-a i na užasnim zvaničnim portalima na Internetu. Čovek bi pomislio da se svašta krije iza muralima oslikanih skladišta u Dobanovcima, ponovo podignutim nakon požara, jedne zapravo uredne i društveno odgovorne korporacije. Onaj grozni list tu insinuira i nekakvu dobit od osiguranja, zaista zlobno i neprimereno prema našim biznis elitama. Sve ove privredne veze pokazuju da se antifašistička borba ovog mlađahnog naraštaja Luke i Drugova sovhoznjika i kolhoznjika u kulturi podiže na jedan veoma visok nivo svesti i prvobitne akumulacije kapitala, koji nije lako približiti zlobnim ljudima i neukim prekarnim radnicima i proleterima, nespremnim za žrtvovanje nešto malo sna u pauzama između smena zarad oslobađajuće prosvećenosti.

U prilog tumačenjima i značenju korporativnih i fondaških reči i oblika

Nadalje, ovaj medij, ozloglašen od strane zvaničnih državnih organa, tumači istorijat kompanije Nelt, koja je prema Tabloidu nastala iz švercerskog iskustva Nebojše Šaponjića i Ranka Sočanca, čiji kapital stoji iza Nelt grupe. Ova dvojica srpskih biznismena su zavidnu poslovnu karijeru otpočeli kao policajaci u Slobino vreme, stičući svoja prva biznis iskustva i kapital švercujući duvan (o čemu nas izveštava Tabloid u ovom gnusnom članku o usponu Nelta i odnosima srpskih tajkuna), a nakon Petooktobarske revolucije postaju i uspešna kompanija ili što bise tranzcionim jezikom reklo – dobitnici. Brzo su shvatili da im godi jedno sofisticirano, građansko okruženje, dok njihova karijera doživljava neslućeni uspon. Korporacija ubrzano raste, sa milijardom evra godišnjih prihoda otkrila je značaj društvene odgovornosti, pa kreću da ulažu u naprednu i osvešćenu urbanu umetnost i obrazovanje po evropskim standardima. Opet oni zmijski jezici tvrde da šakom i kapom daju novce za NEP – Nelt edukativni program. Javno oglašena saradnja Nelta i krajnje zanimljive oganizacije koja se predstavlja kao Nova iskra, mogla bi da nagovesti i značajnu finansijsku saradnju, po logici stvari u pravcu veće od veće ka manjoj kompaniji, pa čaršija donosi ishitrene zaključke. Ova saradnja na edukativnom programu se ostvaruje upravo preko Nove iskre i G12HUB-a. Zlobnici opet likuju, kako u okviru ovih programa, naravno, nepogrešivo pronalazimo i Luku Kneževića, uz Dobricu Veselinovića, takođe istaknutog člana NDM BGD, kao jednog od predavača edukativnih programa, uz pomenutu kustoškinju G12HUB Milicu Pekić (Karkatarg, Kooperativa), a imena gotovo svih članova ekipe se mogu pronaći u kontekstu programa Nelt korporacije. No iskreni fan NDM BGD oseća da su i ovde oni sigurno odbili korporativni novac i da rade volonterski. Pa onda još pokušavaju da potkopaju moju čvrstu veru u ove darovite kadrove tvrdnjom da nigde ne pronalazimo nekakav podatak o obrazovanju cenjenog Kneževića. Kažu da jedino na fejsbuku možemo pronaći da je studirao Filozofski fakultet, ali ne i da ga je svršio. Izvode tendenciozan i neumesan zaključak da deluje neverovatno, da Banana sa egom na steroidima, da je bilo šta završila istog trenutka bi zakrčila internet sa tom informacijom. No za ove napredne programe, računa se jedino levičarska antifašistička kosmopolitska škola za istinske kadrove koje formira život, nesvršeni filosofski fakultet se pokazao kao neizostavna recka za biografiju napredne urbane gerile. Nakandu u vidu plate za ovakvo životno iskustvo ne bi se nikako trebalo pominjati ili dovoditi u pitanje, naročito ne u zastarelom sistemu obrazovanja kako nam objašnjava još jedan od sjajnih predavača Lazar Džamić, koji zatim dodaje:

Najveći paradoks modernog sveta je to da automatizacija i AI – paradigme hiper-razvijenog kapitalizma – donose i jednu novu Lenjinovsku paradigmu sveta u kome ‘učiti, učiti i samo učiti’ postaje realnost i uslov opstanka. Sudnji dan profesija, ako ovo shvatimo, može da bude ništa više od samo novog dana, prepunog prilika i novih avantura.

Velikom kosmopoliti je bilo toliko zae-bano dobro u Londonu, gde je napravio izuzetnu karijeru, da je brže-bolje prihvatio mesto na univerzitretu Singidunum, piše ovakve dubokoumne tekstove u okviru NEP-a. Iskreno, nisam ovo ni pokušavao da shvatim, moj neprosvećeni mozak istog momenta zabaguje kod semiotike korporativnog lenjinizma, ali sklon sam da verujem ovim potvrđenim autoritetima iz te oblasti.

Ono što nikako ne bi trebalo da je sporno, jest cena procesa proizvodnje ovakvih vrhunskih mudrosti. Sigurno bi bilo zanimljivo saznati, s obizirom da je ukupni budžet samo Nove Iskre za 2018. i 2019. godinu iznosio oko 300.000 eur, kolikim je to iznosom NELT doprineo budžetskoj stabilnosti Nove iskre kao izvođaču NEP programa, budući da su isti budžet podržavali i strani fondovi i ministarstava, zatim, koliki su bili honorari učesnika ovih programa?

Uvod sintaksu i semiotiku LGBT korporativnog levičarskog antifašizma u prilog žitiju i priključeniju Luke Kneževića Strike

Ono grozno glasilo Tabloid takođe navodi veze korporacije sa Čedom Jovanovićem, prilikom pritisaka na tajkuna Miškovića, a iz ovog LDP miljea ispala je i NDM BGD ekipa ( čiji je Strika istaknuti član), što svakako može i mora delovati kao koincidencija. Ono što je zanimljivo, a na interesantan način sugeriše veze između Nelta i ovih beogradskih pitomaca LDP Čede Jovanovića (Luka je u tesnim vezama i sa ovom zanimljivom političkom organizacijom, kako mi pakosnici ukazaše na saradnju sa LDP I DS), kako piše Tabloid Po svojim uslugama krupnom kapitalu (kada se dobro plati) poznati Čeda Jovanović i njegov LDP počinju 2007. do sada nezabeleženi napad na jednu privatnu kompaniju i to sa govornice Skupštine Srbije. U želji da Deltu na ovaj način primoraju na kupovinu prodavnica Novog doma, i to po uslovima koje traže Nelt i partneri, prema Tabloidu Šaponjić i Sočanac rado plaćaju milionske iznose LDP-u i televiziji B92 da protivnike optužuju za skoro sve što ne valja u Srbiji.

Dokoni čaršijski zlobnici su, naravno, odmah zatražili odgovor na pitanje da li saradnja Nelta sa Novom Iskrom, G 12HUB i nebrojenim umreženim organizacijama priprema nastavak saradnje sa LDP-om ili tek novootkrivena potreba korpoorativne odgovornosti da se ulaže u neformalno obrazovanje. No ipak, ne sačekavši odgovor, požurili su da zaključe da je upravo Nelt je jedan od najvećih finasijera mladih partizana i partizanki u Srbiji, imajući u vidu javno deklarisano ideloško opredeljenje kako čalanova LDP-a, tako NDM BGD kružoka…

Ima li nekog od kog je nezavisna nezavisna scena Srbije?

Autoru teksta preti kočenje moždanih procesa, overlouda usled količine malicioznih informacija o nekakvim incestuoznim kombinacijama svakakvih neovisnih udruga i ideološke nekrofilije iz kojih, iz jedne u drugu brzinom svetlosti blica preleću naši akteri, kao i ozloglašeni Banana fotograf, u okviru svih kreativnih udruženja sa kreativnim nekomercijalnim umetničko – obrazovnim proizvodom. Ove niske duše ponovo tvrde da cena dodatno raste činjenicom da je naš junak do nedavno bio predsednik upravnog odbora jedne organizacije, koja je u vreme kad je držao frenetični govor protiv zlih korporacija, 2016. Godine, koje nam oduzimaju naš Beograd, prema izveštajima APR-a napravila svega 3.877.000 dinara, kao mlada nada kulturne scene. Nakon ovoga ostvarena je uzlazna budžetska putanja ove udruge. Reč je o NKSS ili ti na engleskom ICSS, Nezavisna kulturna scena Srbije, u kojoj je, kako vele, super – banana takođe i urednik fotografije u časopisu Manek, a količinu angažmana nemoguće je pratiti. Nabijali su mi na nos nekoliko pamfleta Marks 21 i tu je dežurno objektivno oko njegove kamere. Jedan istinski revolucionar je i za ovo sigurno odbio honorare, čvrsto sam ubeđen. U okviru NKSS je njegova organizacija Raw Belgrade, čiji je ko- osnivač, koja uspešno redovno dobija sredstva na konkursima Ministarstva prosvete, raspreda dalje čaršija, registrovana na Nemanju Kneževića, a ostvarila je skroman prihod oko 1.000.000 din za 2018 i 2019. godinu. No sitne duše sklone su da u svemu nalaze rđave namere i da istaknute pojedince povlače u svoj blatnjavi habitat. Ja naprosto nepogrešivo prepoznajem taj neosnovani prezir prema naročito darovitim ljudima.
Njegovo neosporno umeće i talaneta prepoznati su kroz saradnju CRS biznis forumu koji uključuje gotovo sve važnije korporacije koje posluju u Srbiji. Smart kolektiv i levičarska doslednost obezbedila mu je potpis foto urednika newsletter kojim narečeni biznis forum odgovorno promiviše odgovorno poslovanje. Ja takođe osećam da ovaj fotografski talenat odgovorno štiti nove kategorije socijale koje njegove multinacionalne članice vredno i odgovorno proizvode, te svaka dilema u vezi sa tim ukazuje jedino na skromne razmere duha sumnjičavih, spram pomenutih levičarskih aspiracija. No jedno je izvesno, već sam počeo da gubim računicu o broju radnih mesta i tezgi koje drži ova sjajna umetnička pojava.

Organizacija NKSS je, prema Agenciji za privredne registre, pod užasnom tiranijom, diktaturom mraka i strahovladom Aleksandra Vučića, odmah nakon NDM BGD godina Lukinog raspleta sasvim slučajno uspešno aplicirala na konkursima , od Ministarstva kulture i informisanja sve do Heinrich Böll Stiftung i Fonda za otvoreno društvo, no na žalost, spisak finansijera ostaje nedostupan nama običnim smrtnicima koji nismo admini. No možemo reći da je za dve godine 2018. i 2019. ukupno preko njihovog računa prešlo 15.447.000 dinara. Zlobnici se, naravno, pitaju kako su vodili troškove ekskurzija sa hotelskim smeštajem i punim pansionom za članstvo, o čemu pripoveda čaršija. Odmah kreće priča da nam se naš Banana Lule malo ućutao, eventualno ga zanimaju ishodi konkursa, dok se alternativni časopis Manek, u kom je naš revolucionar urednik fotografije, sve više bavi estetikom belih zidova, te štekera u Magacinu. Plitki umovi ne shvataju strateško povlačenje i vrebanje pravih istorijskih okolnosti za odlučujuću klasnu borbu!

Partizanski Magacin

Još jedno mesto susretanja NDM BGD (Ne davimo Beograd) nevladinih neovisnih, zajedno sa prostorom Ostavinske galerije (Zlobnici opet upiru prstom u našeg Luku u galeriji kao i njenu inkluzivnost u Nelt edukativni program). Ove nižče duše ne prepoznaju plemenite skupove urbane gerile u opuštenoj atmosferi, već svojom zločestom percepcijom vide gomilu narkomana koji motaju vutru i gutaju eksere i gde pioniri mnogobrojnih ekipa izdajničke pederske liberalne kosmopolitske levice mogu zapevati melodične partizanske pesmice i uhvatiti se u kolce duginih boja sa prstom u bulji jedni drugima. Ovi ksenofobi samo primećuju gomile različitih nacionalnosti i stranaca, dok od čestitih levičara vide urađenu i polupanu, salonsku i razmaženu ekipu koja roni gorke suze, pati i boluje od svetske boli zbog globalizma i svih nepravdi i ratova potlačenih proletera i čitavih ugroženih naroda. Ove urbane snobove, kako to vide neprosvećeni, objektivno zabole žuta patka za sudbinu vlastitog naroda i njegovo stradanje. dok se trude da se ne očešu o njih u prolazu, kako ne bi zaprljali kićene brendirane ‘aljine o žvalavu sirotinju.

Zapravo, to je jedno prelepo urbano mesto, na kom uz Radomira Lazovića koji me je, nažalost, blokirao na fejsbuku, kao i većina boraca za slobodu govora, možemo sresti i Branislava Dimitrijevića, Slađanu Petrović Varagić, (poznata velikomučenica i disident iz ugašene galerije u Požegi, do nedavno član komisije za dodelu sredstava Ministarstva kulture i UO NKSS-a) uz gejeve, kvirove dreg kvinove, transkoale seksualno neutralne il hermafroditne puževe golaće u majicama NDM BGD, da ne zaboravim da vežem njihova imena uz ovu veselu gerilu… možete sa njima proćaskati o svim ključnim temema koje muče naše građane- o nasilju nad ženama migrantima i kućnim ljubimcima i pogledati neku publikaciju sa tim u vezi, opet je i tu Luka… NKSS su zastupnici ove partizanske družine kojoj želim nove uspehe u najstarijem srpskom udruženju ULUS-u, koja je praktično već preuzela celokupnu kulturnu scenu u Srbiji. Nadam se da novi obrti u slučaju najstarijeg umetničkog udruženja u Srbiji neće ugroziti pozicije koje su na juriš zadobili. Možete da šetate, pakosni umetnici, paćenici, za vas ogrezle u nacionalističkom kalu ništa nije ostalo!

Dosta je bilo, zloće, prestanite da me više maltretirate sa tim organizacijama i njihovim međusobnim vezama, kao što je tzv. Ministarstvo prostora, registrovan kao Institut za urbane politike, ranije poznat kao Mikro art, koja će uglavnom objediniti, uz pomenuta pravna lica, najbitniji deo NDM BGD ekipe. Teško je snaći se u svim tim ekipama, pa se izvinjavam ukoliko sam nehotično ispustio kakvu organizaciju. U okviru ove neovisne udruge dela čuveni bradonja iz NDM BGD Radomir Lazović, Dobrica Veselinović i Iva Čukić u tesnoj su vezi sa ostalim ilegalcima u civilu, koji se, zajedno sa našim Strikom rotiraju na funkcijama, u odborima, u okvirima narečenih udruženja, kao i onima koja nismo uspeli da nabrojimo. Ova organizacija postojano crpi izvore finansiranja kako iz fondova, tako i iz državne blagajne, takođe je ostvarila saradnju sa Nelt edukativnim programom. Iako obim i iznos saradnje ostaje tajna, prema podacima APR-a budžet Ministarstvo prostora, htedoh reći Instituta za urbane politike samo za 2019. godinu, recimo, dostiže skoro 170.000 evra. S obzirom da NDM BGD ekipe nikada nisam čuo da javno pričaju o finansijama, osim kada se žale kako nemaju novaca mlađahnim volonterima koji se preporučuju za urbanu gerilu, zluradi protivnici ovih plemenitih levičarskih ideja odmah tu vide nekakve servise za pranje love. Zato bi bilo lepo da otvoreno razgovaramo o svemu, kako bi izbegli ovakve nedobronamerne priče… voleo bih da čujem odgovor istaknutih članova NDM BGD ovim pakosnicima, koji ću rado objaviti na svom domenu, zarad urbanih sloboda govora, poštovanja urbanih ljudskih prava ovih srcu mi dragih, marginalizovanih urbanih ekipa sa posebnim, urbanim potrebama…

Sve ove organizacije su toliko blisko povezane i uvezane, umrežene, da je teško odrediti gde prestaje jedna, a gde počinje druga. Još ako mi neko spomene njihove veze sa CZKD (Centar za kulturnu dekontaminaciju) potežem oružje…

Vesela nauka sabiranja

Kao povlašćeni prekarni radnik, aristokrata u dostavi, pripadnik elitnih crvenih Donesi.com brigada, autor je pored najbolje volje zastao kod cifre veće od pola miliona evra umreženih NGO za ilegalce NDM BGD, pa je, plašeći se da bi mogao da dogura bar do miliončeta, na godišnjem nivou, u strahu odustao od brojanja. On je svestan da revolucija ište dukate, što zlobna čaršija neće da prihvati, zavidni ne mogu da shvate da ništa ne može pokvariti istinsku urbanu, nekomercijalnu gerilu, koja se gnuša invazivnog kapitalizma i bori se za jadni i potlačeni proletarijat i prekarijat i socijalnu pravdu, protiv mrskog kapitalizma.

Zlobnici su odmah pokušali da me ubede da ovim gradskim umetničkim dušama matematika dosta lepo ide od ruke. Ne samo da su savladali veštine sabiranja love, kako ironično kažu, naučili su i organizovano da oduzimaju, sve u ime slobode, progresivnih društvenih promena i revolucije… 

I pored pokušaja neurbanih sila mraka one patriotske i neprosvećene, neevropske Srbije, koje se ovi urbani toliko gnušaju, da diskredituju moje omiljene junake, niko me ne može sprečiti u nameri da im odlučno, u lice saspem odbranu lika i dela Luke i drugara uz neumitnu pozitivnu sliku koju su želeli da mi pomute ovim nakadnim razmišljanjem i ciframa. Ja osećam da je reč o finim, relativno mladim ljudima koji se ne drogiraju i nisu uzeli ni dinara a ni evra od ovog naroda, čak i kad im je, pored svega do sad navedenog, još i Egzit, Share, Mixer, Dis-patch KC Rex ili LDP referenca, kao Luki Knežević Striki, na primer. Oni bi svu tu lovu koja neumorno pristiže u njihove organizacije, siguran sam, namenili najugroženijima, da nemaju tolike troškove za podizanje svesti, struju i kancelarijski materijal, Habove, Prostore i Ministarstva, kao što na APR vidimo. Podizanje svesti ovog zatucanog naroda je ipak najvažniji zadatak u ovoj zaostaloj sredini!