Rešio sam da najzad objavim seriju radova koji su svojevremeno bili namenjeni prestižnoj kremsi izložbi u Progresu koju mi je Brun još onomad obećao, ali je ispao čka i ponestalo mu je muda za taj poduhvat. Marko ima šta da izgubi i ja ga razumem, no on je jedan od retkih ljudi na sceni koje zaista volim i koji uz to ima još nešto mozga. Pritom je i patriota, što je zaista zavidna retkost kada je reč o mnogim čistokrvnim srpskim umjetnim brabonjcima.
Danas je na tapetu Zečica Nikola Džafo, još jedan u nizu nebitnih umetnika koje Srbija neće zaboraviti, kako su svojim idiotskim antinarodnim delanjem privaljeni na fondove i budžet, doprineli buđenju srpske nacionalne svesti.
Ovo je nacrt spomenika za dva zekavca – drekavca, pored ovog pelikana tu je i dobro znana naša Staša, Staša Zajović zvana Gargamel od milja. Nju nije neophodno naročito predstavljati, kao nosilicu mnogih zasluga, te veneričnih odlikovanja pete kolone za šestu grupu.
Džafo zečica čuvena po svojim, šta drugo nego – zečevima, jedna je od osnivačica i kupačica Žena u crnom, bori se protiv tradicionalne umetnosti i voli sve što vole mlade k…lizačice, osuđuje zločine srbočetnika i klerofašističke države, a nije joj neprijatno da od ove uzme lovu. Nedavno je otkrila da je sav njen minuli rad naročito ekološki, pa je krenula u remastering svog genijalnog dela, ne bi li izvaćarila koju zelenu banku od ekološkog nju vejva…u najboljem cincarsko – jelinskom štimungu.
Džafo, na žalost, nije više među mojim prijateljima, blokirao me je na fejzbuku kada sam častio njegovu prisnu družicu Slađanu Petrović Varagić, sa nekoliko narodnjaka sa lirsko elegičnim motivima Slađe. Ona je takođe navaljena na razne izvore sredstava, od raznih prijateljskih srboljubivih NVO štiftunga – fondacija, sve do ministarstva i budžeta, u prisnim odnosima sa NKSS i NDM BGD i raznim Kreatvinim Europejcima… svojevremeno je Druga Srbija plakala nad njenom ugašenom galerijom u Požegi za koju je otkupljivala radove po konkursima ministarstva, čijim je komisijama sama predsedavala u jednom periodu epohe žutaći onomad. Šokirana, neprosvećena krezuba javnost je neprikladno komentarisala ova izuzetna otkupljena dela, pitala se da li ih je ko kurcem umesto kistom malao. Tom me je prilikom i Gera Grozdanić u najboljem bečko – ličkom maniru napušio kurca, kako sam mu dirnuo u naročito senzualnu tačku Slađane. No ovo su dvoje već tema za posve drugu elegičnu poeziju.
Ova kreativna zečica Džafo, kako veli za sebe, od devedesetih je na prinudnom radu u Srbiji, najvećem logoru na svetu.
U Muzeju muzejskim sredstvima ukida muzej, a ovde je i par lucidnih crtica njegovog neverovatno genijalnog koncepta:
- ukinuti muzej kao tradicionalnu izložbenu instituciju
- destabilizovati tradicionalne umetničke forme i uvrežene umetničke kanone
- da „zec pojede muzej”: sve vreme unutar izložbe živela je kolonija zečeva (deset zečica iz Krčedina). Njihovo izlaganje pogledima posetilaca bio je zečji reality show u kojem su akterke proizvodile Perpetuum mobile art brabonjak
Ja sam, kao gest dobre volje, uzeo sebi slobodu i napravio jedan PR tekst za našeg umetnika, sa snažnim stejtmentom, potpuno besplatno:
Art Brabonjak je slobodarski pokret NOVOG vojvođanskog Libermenša, slobodoumnog, koji neustrašiv poput zeca, rasterećen malograđanske palanačke svesti, može da SERE u kulturnim institucijama gde stigne i JEBE SE dok se NE ONESVESTI!!!
Prokleta vlast! Prokleti egzit i EPK ekipa!
Dobijam sve manje love od države da serem po državi!
Zar oni ne shvataju relevantnost i značaj, slojevitost moje kulturno-umetničke Vizije?!!!
JA SAM STRAŠNI ZEKA-ŠAMAN, NEK MI PUŠI SVAKI ŠABAN!“
Nakon što sam predstavio ovu izuzetnu stvaralačku- smaralačku ličnost i umetnika sa posebnim potrebama, dao sam nacrt prvog spomenika u nizu, za koje se nadam da će biti podignuti u oslobođenoj Srbiji. Spomenici bi bili postavljeni oko monumentalne skulpture Stefana Nemanje, recimo u kerećem parkiću, kako bi se obezbedilo održivo i permanentno zalivanje istih, u znak zahvalnosti ovim pajserima za sve što su uradili na podizanju nacionalne svesti. Ova plastika bi objedinila moje omiljene umetnike u tehnikama surovog hipernaturealizma, u pojedinačnim dimenzijama nešto većeg baštenskog gnoma, uz natpis Zauvek zahvalna Srbija.
