Bog nije u sukobu sa naukom i kulturom, samo nauka i kultura mogu biti u svađi sa Gospodom.
Unapred upozoravam radoznalog čitaoca da se radi o zatvorenom i nejasnom tekstu, sa mnoštvom aluzija i asocijacija, bez imenovanja počinioca u prekršajima drčnosti i dela gluposti bez umišljaja, želeo bih da verujem. Iskreno se nadam da je među kolegama ostao makar trun zdravog razuma i pameti, te da će nastavak ovog teksta izostati.
Najzad, dosegli smo ovaj novi klimaks, pa neka imena naprosto moram da spomenem.
Mina Antonijević je stoički istrajavala u ovoj borbi, sa raznim ekipama i klanovima. U pravom trenutku je odigrala hrabro, gotovo spartanski, bez trunke koristoljublja, vođena patriotizmom i principima u bujici nemorala i izdaje zarad ogoljenog interesa. Uspela je da svojom ogromnom energijom stvori trenutak sile i artikuliše ovu važnu kulturnu akciju, bez njenog učešća sumnjam da bi bilo moguće srazmerno brzo ostvariti sjajnu pobedu iz jedne veoma loše pozicije. No kako je ostvaren uspeh, odmah su proradile ambicije revolucionara, koji izgleda žele da je sad izbace iz priče.
Gabrijela Vasić, na moje veliko iznenađenje, naprasno se pojavljuje kao neko ko je iz paralelnog univerzuma čuo glas arhangela, a ovaj je poziva da uzme kormilo i stavi se na čelo pokreta. Šta je ona istripovala i šta je u njenoj glavi, ne bih želeo da znam, ali izvesno je da jednom delu ekipa sa obe strane linije fronta odgovara da ova lujka svojim neobuzdanim i haotičnim delovanjem uspešno kompromituje sva postignuća ove sjajne akcije, čime postaje najjači argument i oslonac sada već pogubljene i isprepadane fondaške uprave.
Zanimljivo je da pre no što postaje veliki patriota i Orleanka otpora, kao članica NKSS fondaša služi kao ULUS- ov kerber koji nemilosrdno juriša na sadašnje saborce. Takođe je bila i u prethodnoj Lazinoj upravi, pa čim je izostao očekivani interes, kako tvrde očevici, ona je počela da mu radi o glavi. Tako ona opstaje neko vreme u ULUS-u i u novom sazivu uprave i nastavlja sa svojim igrokazima.
POBEDA! Ali esnafski duhovi, dilovi, dogovori, NVO, mađija, prokletstva, crven konac u šefleri, koristoljublje, jurodivost ili mahnitanje?
Doneo sam veoma tešku odluku da objavim ovaj tekst, kojem je prethodila otvoreno i maliciozno umetanje klipova u točkove ove pravedne i važne kulturne borbe uz niz neverovatno glupih poteza koji mogu da potru sve velike pomake koji su do sada učinjeni.
Reč je o nežnom pokušaju zauzimanja razumnog kursa i povratka kontrole nad kormilom prastarog titanskog srpskog esnafskog udruženja ULUS-a, koje brodi u nejasnom i promenljivom pravcu i nepogrešivo u krivom smeru. Tako ću se, za sada, truditi da budem nežan, kako ne bih bacio senku na sjajnu pobedu, ali i dovoljno oštar, kako se neke slabe karike, oportunisti i nekolicina za koju sumnjam da sa umišljajem kompromituju celu stvar, ne bi uništili ovaj posvećen trud i ogroman napor umetnika i patriota.
Jedino što neupućeni čitalac može da nauči iz ovoga jest da degenerativni procesi u društvu izrešetanom interesnim krugovima i agenturama, veoma slično, reklo bi se- gotovo identično izgledaju u maglovitim svetovima kulture i umetnosti, kao na krupnijem državnom planu. Ministarstvo kulture i gradska uprava postali su leglo antinarodnih struktura i NVO sinakura, kao i u drugim, ekonomski daleko značajnijim državnim strukturama vlasti i finansijske moći. No bitna razlika leži u činjenici da nas niko nije tukao po ušima da skinemo gaće u kulturi i primimo veselo kako briselski, tako nemački i amerikansko- britanski kultur- fašistički uticaj.
Otimanje nekretnina, gašenje ULUS-a i nelegalna i nelegitimna uzurpacija od strane kvazilevičarskih NVO struktura, finansiranih iz neprijateljskih antisrpskih organizacija, od strane gramzivih korporacija, sve do novca poreskih obveznika preko Ministarstva kulture i gradske uprave, dosta temeljno je opisano u prethodnom tekstu.
Jedan deo svesnog, patriotskog deo članstva, uprkos medijskoj blokadi i opstrukciji, koja je samo ogolila upletenost ozbiljnih političkih NVO, kao i SNS struktura u bestidnu otimačinu i urušavanje najstarijeg umetničkog udruženja, starijeg od srpskog Ministarstva kulture, uspeo je da okupi veliki broj nezadovoljnih umetnika, uprkos zastrašivanju. Oni su na vanrednoj Skupštini izglasali nepoverenje uzurpatorskoj upravi, takođe uspeli da Mojsilovića vrate u udruženje, nakon što ga je fondaška uprava najurila samo zato što se drznuo da im se verbalno suprotstavi na neuspeloj Skupštini, nekoliko meseci pre toga.
Moram da kažem da me je oduševila srčanost i hrabrost, odlučnost naših beogradskih dama, koje su mesecima i godinama hrabro odolevale pritiscima i pretnjama, ucenama. Da ne zaboravim i nekolicinu muških sa ozbiljnim mudima, skoro poput ovih divnih žena! Najzad, Cvijetu su podigle uticajne beogradske dame, pa ovo izgleda poput nastavka naših najboljih tradicija, nacionalno osvešćenog i prosvećenog srpskog feminizma, koji se oslanjao na snagu i znanje žena, a ne na retardirane i bezlične antisrpske parole, parole iz imperijalnih i kultur-rasističkih centara moći
Naravno, deo ekipe nije ni sačekao da se uverimo da se ovaj sjajan preokret desio, a već su počeli da prave račun bez krčmara, dok su drugi, iz potpuno nejasnih razloga, počeli sa ozbiljnom opstrukcijom. Bilo bi lepo da mogu da poverujem da je reč jednostavno o gluposti, a ne zloj nameri, kako bi slika ostala bar malo lepša.
Dakle, ono što se nameće kao veoma neugodan zaključak, čini se da imamo ozbiljne interesne grupe, opet bez ideje o dobrobiti udruženja, već isključivo vlastitih guzica, spremnih da prave neprincipijelne koalicije. U prilog ovome stoji teza da nije pokrenut krivični postupak niti prijave za nemilosrdne kriminalne postupke prethodne uprave, vec izgleda da postoji spremnost da se isključivo ostvari prevlast, bez odgovornosti. Znači, puno lajanja bez lustracije, na šta nas to podseća? Serdare, vojvodo? Postoji li bojazan prethodnih struktura da će njihova nepočinstva izaći na videlo, ako dirnu u fondaški osinjak? Uveravam vas da je na ovaj način sigurno jedino dalje potonuće ULUS-a sa gramzivim ljudima sužene percepcije, morala i intelekta. To predstavlja najbolji i najsigurniji put gašenja udrženja.
Odgovornost za ovakve postupke je u mom mernom sistemu ozbiljnija od fondaškog harama, jer sa njima bar čovek zna na čemu je. Samo posmatram šta se radi, pregovore, ponude, laži i zlonamerne optužbe, pa valja imati u vidu da domaćeg izdajnika držim za veće zlo od okupatora i da mi to neće promaći. Obećavam da neću zaboraviti!
Dalje, Gabrijelu Vasić, koja se poput Jovanke Orleanke, ničim izazvano stavlja na čelo umetnika, najveća je usluga i velikodušan poklon već smenjenoj fondaškoj upravi, koja je ovog nacionalno-fondaškog konvertita brže – bolje označila kao vođu članstva koje im se suprotstavilo. Mudar potez rasturenih NVO struktura, kako svi propusti koji su počinjeni do sad ne mogu ni da se približe upečatljivom utisku njuejdž mističarke, koja je u umetničkim krugovima poznata po ekstremnoj antivakserskoj halabuci, kao i teoriji da viruse stvara sam organizam, te da će pouzdano svi poumirati od vakcine, čime se kvalifikovala upravo kao stub podrške nekritičnim vakserima. Groteskni način na koji najbesmislenijim teorijama upravo puni šaržer vernicima nauke, spram racionalnog kritičkog stava i skepse kao osnovnog metoda. Po istom ovom principu, njoj trenutno polazi za rukom da sve koji su se okupili oko plemenite cilja, uz nju istog trenutka počnu da izgledaju kao razularena gomila ludaka. Osoba sa, eufemistički rečeno, veoma specifičnim psihološkim profilom, koja navodno ne preza od toga da se obračunava fizički sa bivšim prijateljima i njihovom imovinom, kako mi kažu neki koji su sa njom drugovali. No dovoljno je videti snimke sa njenim nastupima na Skupštinama, da bi svakom bilo jasno da da je njeno delanje apsolutno samoubistvo kredibiliteta legitimnog gneva većine članstva u ULUS-u, te opet ostaje nejasno da li je njeno puštanje u ekipu i odbor jednostavno glupost, ili smišljena podmetačina. U trenutku kada postižemo kritičnu većinu, neko je aktivirao osobu koja u potpunosti obara i potire svaku ideju da je reč o racionalnoj većini nezadovoljnih umetnika, kompromitujući sve što je do sad urađeno. Tako da se lično, u svakom pogledu ograđujem od njenog delovanja, što bi svi morali da učine. Ona apsolutno ne sme da nas predstavlja u bilo kom kontekstu, ona je primer svega što me je opredelilo da se priključim borbi za ULUS. Treba je pod hitno odstraniti i zvanično se ograditi od njenog delovanja u svakom pogledu.
Takođe, Mina Antonijević koja je posvetila jako puno vremena, energije i volje spasavanju ULUS-a iz ralja oportunista – fondaša, jedna je od retkih umetnica u čije časne i patriotske namere ni najmanje ne sumnjam. Pritom, pokazala se kroz delovanje na terenu kao briljantan mozak cele operacije. Moram priznati da sam odavno počeo da sumnjam u časne namere jednog dela „naših“, za šta sam dobio i veoma konkretne potvrde. Neki od njih su pokazali veoma skromne kognitivne, intelektualne, kao i moralne kapacitete i uskogrudost, da se i ovde oprezno i blago izrazim. Za sada je ovo veoma suzdržan tekst, no želim da nedvosmisleno nagovestim da ću svaki zlobni trač, sračunatu neistinu i podmetanje Mini, nesumnjivom heroju ovog rovovskog i dugotrajnog kulturnog rata shvatiti kao lični napad.
Izostanak utvrđivanja odgovornosti prethodnih struktura, kao i nerazumno odbijanje ovih jednostavnih činjenica koje sam naveo, uzrokovaće ne samo izostanak podrške i osipanje dalje borbe, već i moje otvoreno konfrontiranje sa svima koji su, zarad prevlasti u udruženju, spremni da se olakšaju (ili su to već uveliko učinili) na trud, polet, ali i rizike i moguću odmazdu nad čestitim kolegama koji su doveli do preokreta i sjajne pobede nad neprijateljskim stranim inplantima u tkivu ULUS-a.
