(Komunalni volonteri i antiratni profiteri)
Od početka ruske SVO, u vremenima kada Soroš obustavlja globalne donacije nevladinom sektoru i zanima se za zapadni Balkan i Levant, samo Amerika je izdvojila 621 milion dolara za obračun sa malignim ruskim uticajem na Balkanu, pa je parazitski soj medija i fondaša, vidno ohrabren, krenuo da nam ubrzano pije krv.
Kao da rade na prekidač, odjednom su svi istaknuti NVO građanezeri- fondaši preko noći postali stručnjaci za ratna pitanja i đenerali, te se stavili na raspolaganje svojoj novoj otadžbini – Ukrajini. Naravno, u prvim redovima, iz toplih domova, uz suši i gvakamole salatu, istarsku malvaziju i brancin, koje im donose linije snabdevanja Volta i Glova na borbene položaje.
Kada su srpski dobrovoljci u ruskim snagama i veterani izjavili da će se staviti na raspolaganje u slučaju sukoba na Kosovu i Metohiji, cela lavina NVO agentura stranog uticaja, predvođena Petreusovim cijaškim medijima, krenula je da uplašeno, nervozno i glasno kevće u megafone i razglase, dovodeći ove ljude u vezu sa organizovanim kriminalom.
Polako dolazi do smene generacija u NVO agenturama, na srpsku scenu stupaju sve beskrupuloznije organizacije, pošto je prethodna generacija, oličena kroz Biserko, Zajević, Kandić i druge otišla niz vodu, a Ameri su ih oglasili nesposobnim srebroljupcima. Tako isplivava udruženje Krokodil, koje je postalo poznato široj javnosti nakon što su svojim tananim, na rad nesviknutim ručicama, krenuli u komunalnu akciju krečenja grafita “Kad se vojska na Kosovo vrati”, sa nekom fondašicom iz Ukrajine i aktivistškinjom zvanom Mala Vranjanka.
KROKODILI DOLAZE
Krokodil vodi izvesni nabeđeni pisac, Vladimir Arsenijević, poreklom iz Hrvatske, koji je za prvi roman dobio Ninovu nagradu, slično kao i ono piskaralo Dejan Atanacković, koji je takođe sve vidljiviji sa svojim antisrpskim stavovima u poslednje vreme i koji lepo sarađuju u korpusu pete kolone i šeste grupe.
Krokodil je, po svojoj prirodi, suštinski hrvatsko udruženje, sa hrvatskim i bošnjačkim kontaktima, koje se oseća toliko nesigurno u klerofašističkoj Srbiji, da usred bela dana, u suvom centru Beograda, zajedno sa ukrajinskim izbeglicama potpuno ilegalno kreče patriotske murale, bez trunke straha od posledica, otvoreno vređaju narod i bez pitanja sprovode globalističku agendu.
Imena upravnog odbora ovog udruženja govore sama za sebe svakome ko bar malo poznaje autošovinističke publikacije i sklonosti srpskih intelektualaca i bezobzirnu nametljivost antiratnih profitera koji su učestvovali u poslednjim Balkanskim ratovima. Tu su Boris Buden, Igor Štiks, Olga manojlović Pintar, kao i Dubravka Stojanović.
Zastrašujući je uticaj koji ovi oblici života bez stida imaju unutar institucija. Dubravka je, recimo redovni profesor na Filozofskom fakultetu, na katedri za savremenu istoriju. Ona se drznula da tvrdi kako su razmere zločina u hrvatskoj nad Srbima preuveličane, te da je apsurdno govoriti o biološkom aspektu ustaške politike u NDH! Nedavno se sastala sa Dejanom Ristićem u Muzeju žrtava genocida, što smo mogli videti na stranici ove institucije. “Tom prilikom je dogovoreno i održavanje narednog sastanka na kome bi, pre svega, bile definisane zajedničke aktivnosti u oblasti naučno-istraživačkog rada.”
Dugačak spisak finansijera ovog arogantnog pankerskog posrnuća Arsenijevića, u obličju književnog rabotnika stranih agentura počinje od svih nas, jer kako Ministarstvo kulture, tako i grad Beograd finansiraju anti- narodno delovanje ovog parazita na račun svih nas, dakle iz narodnog džepa, budžeta RS, da radi protiv nas! Uglavnom ga plaćamo kako bi gotovo devedeset posto nas koji osećamo simpatije za pravednu borbu Rusije protiv NATO hidre nazivao mentalno obolelima u CIA i MI6 franšizama agenturnih medija Danas, Nova, N1, ili pak onom secesionističkom, antisrpskom, plaćeničkoj splačini od vojvođanskog medija Autonomija.
Dalje, ovo opskurno udruženje finansira čitav niz ambasada, od američke, izraelske,preko švedske i švajcarske, holandske, pored nemačkog Fridrih Bel Štiftunga, Rokfeler fondacije, Soroša…
Teško je ući u finansijske rabote ovih povezanih organizacija. One inostrane, kao što su nemački štiftunzi, JuEs ejd i mnoge druge, valjda su iznad zakona, pa uopšte ne podnose finansijske izveštaje u Srbiji. Kada je reč o Krokodilu, ono što je prikazano u finansijskim izveštajima poslednjih godina doseže 300.000 eur na godišnjem nivou.
Hrvatska otvoreno finansijski podržava Krokodil, dok čaršija veli da imaju tesnu saradnju sa agenturnom MI6 centralom, Sarajevom. Činjenica da dovode i sarađuju bošnjačke “pisce” izuzetno zanimljivog bezbednosnog profila, kao što je Ramiz Huremagić, veoma živopisne biografije, koju ni ne krije: “Rođen je 1972. Godine u Cazinu, živi u Sarajevu od 1995. Studirao je dodiplomske studije u Zagrebu i Sarajevu, a magistrirao na postdiplomskom studiju iz oblasti kriminologije i krivičnog pravosuđa u Kardifu u Velikoj Britaniji. Topovsko meso u čizmama od 1992-1995. Radio na istragama organizovanog kriminala preko devet godina.
Ko-autor je, sa književnikom Izetom Pervizom, scenarija za dugometražni igrani film „Dim duhana“, nagrađenog 2004. godine od Fondacije za kinematografiju FBiH, koji je bio uvršten i u zvaničnu selekciju SINELINK programa za razvoj scenarija Sarajevo Film Festivala
2003. godine radio je na produkciji BBC serijala…”
ANTIRATNI PROFITERI
Krodil žali ukrajinsku decu, maše ukrajinskim zastavama po Srbiji i otvoreno se svrstava na stranu Ukrajine, dok Arsenijević još od Prohujalo sa Kosovom teksta u Peščaniku 2013, među prvima uvodi onu kovanicu iz MI6 priručnika Kosovo je unapred izgubljeno, koju su ponovili gotovo svi javni radnici i bludnici, od predsednika SANU Vladimira Kostića sve do Aleksandra Vučića. Nismo primetili nikakvu emociju prema srpskom narodu, enklavama i kosovskom getu, ali zato ovi aktivisti nose pomoć po ukrajinskim zabitima, zalažu se za razoružavanje Srbije, dovode neke, navodno izbeglice i umetnike odande i završavaju ko zna kakve poslove u interesu hrvata, bošnjaka i zapadnih ambasada koje ih finansiraju.
Arsenijević se pojavljuje sa Branislavom Dimitrijevićem u okviru nekih amerikanskih palamudisanja u organizaciji beogradskog Fakulteta političkih nauka i Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, a sve uz podršku američke ambasade, 2020, o spoljnoj politici Srbije, stranim bilateralnim uticajima.
Zanimljiv događaj, nadam se da je kanuo neki lepi honorarčić i grantić posle…
Branislav Dimitrijević, Vojinov mali, sa porodicom ima obimnu istoriju štetočinnskog delovanja, Od starog Vojina, pokojnog oca, nekad arbitražnog sudije u Hagu, čoveka koji je praktično doveo Soroša, preko žene Branislave, koja je uspela da zatvori Muzej savremene umetnosti, da bi postala tehnički direktor Energoprojekta za nagradu, sve do Branislava, omiljenog momčića pokojne CZKD Borke Pavićević, koji se neskriveno zalaže za nezavisnost Kosova i obračunava sa umišljenim srpskim kleronacošima diljem vaseljene. Vladimir Kecmanović još 2013. godine u Politici navodi veze ove dvojice pelikana, Branka i Vlade, Krokodila sa hrvatskom lovom.
Jedna krasna crtica u vezi sa Arsenijevićem je svakako njegov beg iz zemlje tokom agresije na Srbiju u Meksiko, preko svojih veza, gde piše patetičnu knjigu o bombardovanju. Svedok tog slavnog bekstva veli: Čak je napisao i knjigu Meksiko koja je kao o bombardovanju, a na bombardovanje zaboravlja u momentu kad tamo sleti. Ja sam lektorisao tu knjigu i savetovao ga da se makar jednom rečenicom osvrne na Beograd iz kog je pobegao… ništa!
Skoro dve ipo decenije nakon što je utekao od bombardovanja, Arsenijević i Milena Berić su, ispred štaba Krokodila objavili rat srpskim grafitima i okupili specijalne komunalne odrede za krečenje, pojačane ukrajinkama.
KOMUNALNI VOLONTERI
“Vladimir Arsenijević iz udruženja KROKODIL skrenuo je pažnju da su “stihovi” ispisani na fasadama širom Srbije “kukavičje jaje” jer se ne radi o narodnoj pesmi Ječam žela već o njenoj preradi koji je uradio Amfilohije Radović 2011. godine menjajući joj smisao” – nalazimo na stranici Inicijative za ljudska prava.
Hahahahahahah, pa bravo genije!
Tri naročito popularne organizacije među Srbima su, izgleda, rešile da pokrenu neki tribunal za zločine i genocid nad beogradskim zidovima: “Predstavnici nekoliko organizacija iz nevladinog sektora (YUCOM, Beogradski centar za ljudska prava, Partneri Srbija, Udruženje KROKODIL i Inicijativa mladih za ljudska prava) formirali su radnu grupu koja će do kraja godine pripremiti predloge izmena i dopuna zakona koji regulišu oblast govora mržnje u javnom prostoru i vandalizovanja zidova…”
Moram da se zahvalim ovim zloglasnim udruženjima što su se sama volonterski preporučila za komunalne poslove održavanja čistoće grada, skupljanje kerećeg izmeta i održavanje fasada. Buduća suverena narodna vlast Srbije će sa zadovoljstvom iskoristiti njihovu komunalnu volju, rešenost i radni polet, kada budemo čistili Beograd od zapadnog gnojiva. Naravno, još uvek imaju šansu da izbegnu otrežnjujuću ergoterapiju, dočekaju zoru u civiliziranoj Jevropi, koliko danas, bez žuljeva na negovanim ručicama nesviklim na težak fizički rad. Svako delovanje ima svoju posledicu, veli narod da stoka zna kad je dosta. Krokodil, izgleda, nije dosegao taj stupanj svesti. Pustili bi mi Srbi njih na miru, al neće da puste oni nas.
