Bejzbol palice pomirenja i nacionalnog jedninstva, samo za spoljašnju upotrebu protiv spoljašnjeg neprijatelja. O kontraindikacijama i merama opreza izazovno je govoriti.
Jedinstvena neponovljiva serija od deset bejzbol palica u tehnici tradicionalnog pravoslavnog ikonopisa sa ručnom pozlatom. Ne preporučujemo nikome. Odričemo se svake odgovornosti. Mojsilović pozdravlja isključivo mir i ljubav u svetu i vaseljeni.
Ručna pozlata 24K
45 cm

Privatna kolekcija Shadow Museum.
Pleme Agronauta je duboko nesvesno svesno agrarnih blagodeti, čiji ih plodovi koje uzdižu nad drugom rajom i fukarom, od kojih samo oni imaju korist bez rada. No oni veslaju lopatama upinjući se da im ni jedna ne promakne, kao pripadnici raznorodnih struktura, maštaju o okeanima i toplim morima, ali ostaju u zemlji, kopajući rake i rovove za bližnje landlubber-e.

Kolekcija Centar za kulturu Kovin.
Kad za osnov uzmemo srcasti oblik umesto kružnog, otvaraju se novi horizonti diznijevske stilizacije, dobijamo glodara Miku Miki Maus-a (Mickey Mouse) sa stigmama koji se uspinje na nebesa zarad spasenija ljudskog roda. Nakon „golemog rata“, fuzijom motiva najistočnijeg istoka izlazećeg sunca i najzapadnijeg zapada što nam zapade, rađa se nova estetika svega što se nalazi između te dve krajnje tačke.

Wiener Städtische kolekcija savremene umetnosti.
Veliki Umetnik, Šilja i mučenik, balansira na monociklu, na užetu koje zatežu vlasnici krupnog kapitala, on je javna ličnost, on je zabavljač, metafizičar, dvorska luda i stolpnik, kulturne tendencije elite su njegovo ishodište, iako vlasnici finansija i obrtnici žele da ga privatizuju…ma koliko ovaj prizor komično delovao, to je i dalje vlažni san srpskog umetnika, koji avanzuje gotovo isključivo u sprezi sa politikom, u odsustvu tržišta. Ovom tragikomičnom prizoru pečat ozbiljnosti daju lebdeći Adam Smith i Benjamin Franklin, kao garanti vrednosti umetničkog dela. Oni su ovaploćeni simboli najsnažnijih valuta i sveukupne zapadne civilizacije.

Privatna kolekcija.
Kompozicija na mističan, mitski i naučno-fantastični način tumači odnos dinara i dominantne svetske valute. „Umetnost može da stvara novac; za to je potrebna sprega umetnika, kustosa, ministarstva, sa jednom centralnom bankom u združenom poduhvatu. Umetnik i umetnost dolazi na kraju“
Delo koje je trebalo da bude centralno u postavci u Galeriji Narodne banke, „Monetarnom hramu“, cenzurisano je i izbačeno iz postavke zbog „sprdnje sa nacionalnom valutom“ kako je obrazložila Komisija. Zafrkavanje sa dinarom je poslednje što je autor želeo u datom kontekstu.

Dok oštre raspre oko autohtonosti srpskog naroda i Porfirogenitovih spisa potresaju javnost, ova slika vraća antiku u sadašnjost, ekspresivno predstavljajući korene tekućih balkanskih problema legendarnom simboličkom građom, crveno- crnim grnčarskim stilom. Hefestov opanak, nalik onim sa skitskih ratnika na drevnoj grnčariji, solarni prikaz svastike sa drevnih novčića, „ocila“ sa starih vaza pozadina su prikazu raskalašne domine Evrope, koja šeta Zevsa, na povocu, poput patuljastog pinča, dok levom rukom pridržava Herkula, u kog je ratoborna amazonka uperila svoje koplje. Kastracija balkanskog Erosa i mitske junačke građe pod zastavom slobode tržišta, rodne ravnopravnosti i političke korektnosti, u uslovima stvarne ropske podčinjenosti, kultur- rasizma, nejednakosti i vampirske eksploatacije.

Predstavnici duhovnih i svetovnih elita, kler i moćni zmaj sa njegovim vernim ljubama, nadmeću se u pojanju narodnim masama, u nadi da će njihova melodija pronaći put do pastve i usidriti se u srcima vernih. Kažu da nas je pesma održala, ko peva zlo ne misli…

U desuverenizovanim i kolonijalizovanim državama savremenog sveta, potomstvu porobljenih nacija, našoj deci, ostaju heraklitovski, sizifovski poduhvati, bajkovita junaštva, da poput svetog Georgija pokušaju da se obračunaju sa ružičastim i šarenim aždajama lepljivog liberalizma. Lik mog sina Luke poslužio je umesto svetog Đorđa, dok je u krvavoj sceni ubojstva zlog gmaza koplje zamenjeno štapom za polo, pa se jasna polarizacija dobra i zla gubi u ornamentici buržoaskih sportova i kolonijalne zabave tranzicionih pobednika, aždaja postaje žrtva, dok se podmladak u koji gledamo sa nadom kiti perjem globalističkih upravitelja, bas kao sto je Georgije bio odeven romejskim hitonom i oklopom.

Srpovi i čekići već su u samoupravnom socijalizmu uhvatili rđu u podrumima, nova buržoazija je razvila jedan specifičan odnos prema tim simvolima i otkrila naročit senzibilitet za tananu i nežniju građansku simboliku. Proletarijat i prekarijat suviše radi da bi postigao da se bavi ovako delikatnim i izazovnim strvarima. I ovaj put mačor na klaviru nostalgično podseća na ideologe minulih vremena, pokazujući da buržoazija ne samo da predvodi revolucije potlačenih klasa, već da su besklasna društva plodno tle za njezin uzgoj. Ove sorte su, takođe, pokazale veliku žilavost i otpornost u sušnim vremenima tranzicije, proročki spajajući vrednosti kapitalizma i komunizma još davnih dana.

Radnja slike je smeštena u München, Englischer garten, inspirisana čuvenom kompozicijom „Doručak na travi (Le Déjeuner sur l’Herbe)“ koju je naslikao Eduar Mane (Édouard Manet). Zamisao slike je zapravo istraživanje da li je ipresionistički metod šokantan kao pre dva veka, kada je originalna kompozicija izopštena sa Pariškog „Salona“ ukoliko se primeni ista ideja i antička kompozicija smesti u savremeni okvir, naslanjajući sa na liberalne principe i garantovane slobode. Bavarski industrijalci koji su inspirisali ovu kompoziciju svojim slobodnim i nepristojnim ponašanjem pod dejstvom alkaloida bili su preneraženi, slika je skinuta sa par postavki, između ostalog u Galeriji NBS, javno je predstavljena jedino u paviljonu Cvijeta Zuzorić.

Podrška ženskom preduzetništvu, svim odvažnim, odlučnim ženama, koje su postale princeze vlastitim zaslugama, a ne rodoslovom. Svim hrabrim ženama koje prelaze sa reči na dela i uspevaju da upecaju najveće krokodile i zmajeve u urbanoj bari.
RIP princess Diana, VIVA Ceca Ražnjatović!

Autor dela predstavljen je na ovoj dinamičnoj kompoziciji kako u građanskim, bokserskim rukavicama svira piano za visoko pozicionirane ljubimce u kulturi, profesore golemih aspiracija, kao i nosioce viteških francuskih odlikovanja.

Motiv mačke na klaviru sa zaštitnom maskom nas upućuje da korona nije mačji kašalj. Okruženi građanskim motivima: klavir, stari gramofon, kućni ljubimac i bokserske rukavice, osećamo prijatnu toplinu tradicionalnih buržoaskih prizora i slika u atmosferi građanskih razgovora…

Građanski pomeranac sa pedigreom, precima kaljenim na čelnim pozicijama narodno- oslobodilačke borbe i državnim institucijama. Svojim obrazovanjem, istančanim ukusom za materijalne građanske vrednosti, logično je i sam najbolji izbor za vrhovne pozicije ovih institucija, kao i tranziciju ka zapadnim vrednostima, nakon kraha socijalizma i poslednjih balkanskih ratova. Pomeranac „Isijava farovima fondacijske snopove svjetlosti k zbrinutom hiperosetljivom futuru II“ prof. Nikola Šuica, istoričar umetnosti

Revolucionarnost diznijevske stilizacije crtanih likova i njena prijemčivost oku posmatrača sastojala se u tome da su svi oblici zapravo obli, tj. da svaki detalj likova za osnov ima kružnicu, koja je od antičkih vtemena poštovana kao najsavršeniji oblik u prirodi. Ova slika, naprotiv, za osnov svakog oblika pretpostavlja srcastu formu i istražuje odnos ovako nastalih celina, koje u gornjoj polovini kompozicije, u graničnim delovima omeđenim crnom bojom, čine dinamičnu solarnu formu svastike.

65 x 195 cm, Ulje, akril na platnu

50 x 110 cm,
Ulje, akril na platnu

70 x 100 cm, Ulje, akril na platnu