Žvaka za ludaka
In memoriam
Radovan Hiršl (1946 – 2015)
Filozof je stanovao kod Kališa na trećem spratu, kod roditelja, imao je sobu sa terasom, soba prepuna knjiga, radni sto, ozvučenje, kolekcija ploča, slike na zidovima, pravi hram pameti. Manijak je stigao sa Kockicom Leda, koja je po prirodi bila nepoverljiva prema “normalnima”, a uopšte uzevši, Kockica Leda je bila uvek manje-više nadrkana i ne naročito raspoložena. Novinar je stigao noseći žabarsku miki-šiki, kao elegantnu kožnu varijantu kurirske torbice Mirka i Slavka. Uvalio se u fotelju zadovoljan, on kao ispravlja greške istorije, on iznosi pred nos javnosti ono što smrdi, ono što bi neki voleli da sakriju. Ova dvojica, isti su kao i ostali, dupe bi dali da im se ime pojavi u štampi. Filozof i Manijak nisu još svesni koliki je taj gad Novinar, još uvek ne misle u tom pravcu, još uvek im je žao što se tekstovi o njima ne pojave a ovako kako su napisani nije baš gotivno. …”Sve su to laži”, nastavi Kockica Leda da ih budi, “to, kao novo vreme, sad nisi ti više koga pljuju, sad si kao ti taj kome je uletelo da može da pljuje druge, sve je to živ kurac, iluzija. Maja je odigrala svoj ples sa velovima, tebe su pljuvali i pljuvaće te, jer si ubio za pljuvanje, jer si prst u oku, loš uticaj, trula jabuka među zdravim i takve je u stvari nužno potrebno izolovati i uništiti, baciti svinjama.” Kockica Leda nije bila raspoložena da se zajebava, a po običaju, nije bila tolerantna prema ljigavcima kakav je bio Novinar. Od početka joj je bio odvratan. A Manijak i Filozof se ponašaju kao debilčine i ona ukapira da je u nju ušao Anđeo Zaštitnik Gabrijel. “Treba ga isprebijati i šutnuti iz gajbe, zar ne kapirate da vas pljuje, on će dobiti još i honorar za to od “Starta”. U pizdu materinu, uključite mozak već jednom.”
Njegova knjiga “Žvaka za ludaka” zapravo je biografska knjiga ispričana kroz epizode iz života “najvećeg gradskog Manijaka”, bivšeg džankija, čoveka koji je težio apsolutnoj slobodi, igrajući se jednim ozbiljnim porokom i hodajući tankom linijom sa koje je mogao lako skliznuti u potpunu autodestruktivnu propast. To je odlika inteligentnih, osećajnih i genijalnih ljudi. Među njima nema mediokriteta, ali ako se i koji nađe, brzo završava u ludnici ili na groblju. Odabrani se izvlače iz kandži takvog poroka prosvetljenjem i izgradnjom novog identiteta.
