Priručnik za prosvetitelje
Još od drevnih vremena, sasvim opravdano, prati nas tvrdnja da je čovek zoon politikon, političko biće. Iskustvo nam govori da je zaista sve prožeto politikom, od uspeha, zaposlenja, pa sve do odnosa dva bića, do kreveta, svuda je prisutna politika, do najsitnijih čestica našeg življenja. U Srbiji, sa druge strane, slično drugim kolonijalnim tvorevinama sa uništenom, zavisničkom ekonomijom, razorenom tradicijom, obrazovanjem, upitnim moralom, pa čak i svakodnevnom pristojnošću, stvari su dodatno eskalirale. Politika više nije sastavni deo življenja sve do intime seksualnih odnosa, politika je sama postala eros, a sam seks je sve više misaona, tj. kognitivna kategorija. Naročito društveno pozicioniranim građanima, kojima se sve teže diže u užasnoj tiraniji, sve zbog Ćesara, a koji opet uprkos tome jebu celu Srbiju u zdrav mozak zajedno sa stranim agenturama. Svako ko tvrdi da ga politika ne zanima, da je apolitično biće, taj je sasvim sigurno deo nekog crevnog uvezanog sistema, velikog metabolizma, on samo radi svoj posao, baš kao i kapoi ili nacisti u koncentracionim logorima, a često je samo krajnji proizvod digestivnog trakta na izlazu iz debelog creva.
Živa politička kultura
Odlučio sam da napišem ovaj tekst iz više razloga, no jedan od najvažnijih je nemogućnost korišćenja bilo kakvog ideološkog kompasa u sveprisutnim polaritetima političkih sila. Izgubljena, bespomoćna jedinka bez dostojanstva u moru ideologija sa pravom je ostrašćena dok politika dominira svakim tananim delićem njenog beznačajnog života, i bez obzira na njen prividni položaj u koordinatnom sistemu, ona oseća da ni jedna opcija nije deo nekakvog rešenja, već da je ceo pandemonijum demokratskog privida isključivo deo problema, da bez obzira na mogući rasplet političkih borbi i odnosa snaga, vampirizam vitalnih resursa naše Srbijice se neće okončati. Naprotiv, većina vidi jedino neminovnost pogoršanja ionako teškog zdravstvenog stanja koje vodi konačnom neveselom ishodu.
Ideologije, kao i savremenu demokratiju, ljudi sve više doživljavaju kao još jedan od izvoznih fabričkih proizvoda čije su karakteristike prilagođene tržištu na koje se plasiraju. Ovo je značajan pomak u odnosu na ludačko petooktobarsko magnovenje u kom narod spontano oduševljeno kliče dirigovanom puču zapadnih interesnih grupa, oduševljeno skidajući petokraku, suznih očiju pružajući ruke ka vlažnom obećanju kapitalističkog razvoja, kao da će svako od stotine hiljada okupljenih ljudi, žrtava nemilosrdnog socijalizma i taoca Slobe Miloševića, svakog časa ostvariti svoj pun potencijal, sad već izvesno budućih milionera, velikih tajkuna- preduzetnika, pobednika tranzicije. No začudo, zbilja nas je brzo trgnula iz te vesele sanje, probudili smo se kao krave muzare u evropskoj ergeli naroda.
Danas, u okolnostima pandemije, globalna situacija je postala ogoljena. Države, u čiji suverenitet nismo bezrezervno sumnjali, sad izgledaju isključivo kao administrativne ispostave, šalteri za ubrzane procedure pečatiranja naloga krupnog kapitala. Vlade tu izgledaju kao hostese na ulasku u bordel u kom su naša dupeta na meniju. Svedoci smo u našem mikrokosmosu, nakon što smo objavili rat nevidljivom, prljavom rogatom neprijatelju, da su ratni pokliči utihnuli brzo nakon izbora i ustupili mesto okupljanju stranih agentura oko vladajuće stranke i njihovom finansiranju iz budžeta u državnom vrhu. Ako ništa drugo, održivi razvoj obaveštajnih eksponenata postaje transparentan, svi su se okupili na jednom mestu, što možda i nije tako loše, rekli bi iskusni.
Desnica ruka
Kako sam već prikazao značaj liberalne levice za nacionalnu svest, došao je red da spomnem desnicu. Osim što jedni imaju uvid u razne tajne tesline izume i sve zavere ovog sveta, drugi se iz topline svoje placente brinu da se čista rasa srpskih vučjaka ne pomeša sa avganistanskim hrtovima, pakistanskim mastifima i turskim ovčarima, jer ima li srpski život viši i vredniji smisao od žrtvovanja zarad očuvanja naših najmilijih – kućnih ljubimaca! Neki odbijaju da nose maske-brnjice-zobnice i tako pokazuju svoj odlučni prkos i nesputani slobodarski duh jedinstvenih, pravih Srba, mada je ceo svet pun ovakvih mentola. Iako sam pokušao nekima od njih da skrenem pažnju da je brnjica izvrstan način da se, kao veliki antiglobalistički borci, skrivaju od prismotre Gejtsa kad idu u klonju i krišom kupuju avokado u Ideji, oni i dalje ne prihvataju ovo užasno ugrožavanje osnovne lične slobode da nesmetano seju viruse bližnjima. Čudni su putevi desnice i razumljivi samo iniciranima. Većini ovih mangupa i pajsera nacionalna svest je samo dekorativni element ludačkih htenja u delirijumu koji zapravo izuzima bilo kakvu svest. Upravo me je taj prostački šovinizam, koji je danas evoluirao na još viši stupanj, godinama držao podalje od spoznaje da je nacionalna svest jedino što nas može spasiti od nestajanja, kako biološkog tako i duhovnog, u besmislu globalnih narativa.
Ovakvo magnovenje desnice, sa druge strane, predstavlja najbolji PR upravo ljigavim građanskim opcijama, koje su za neke daleko finije, diskretnije, kulturnije i neuporedivo dalekosežnije oblike EUtanazije od borbenih izazova neprijatelju koje gromoglasno upućuju ovi prvi. No da bi stvari bile jasnije, i jedna i druga opcija sastoje se mahom od salonske gradske ekipe, koja ima sasvim dovoljno vremena i sredstava da se bavi ideologijama (čast izuzecima koje finansiraju službe). Sve ove velike savremene heroje krase izuzetne vrline duha, da čim nešto šušne u grmlju, il pukne kakva suva grana kraj njih, odmah pobegnu pod skute Nataše Kandić, Sonje Biserko ili Liht i pomole se Borki na nebesima…
Sa gaćama na glavu, napred, na Carigrad!
Sve ovo vodi zaključku da su danas samoprezirući Srbi, koji za to nisu plaćeni, zapravo veoma nesigurni povodljivi i nesrećni ljudi mahom iz obrazovanih gradskih krugova, koji su podlegli narativu plasiranom od strane nekakvih angažovanih intelektualaca. No, dok je devedesetih godina prošlog veka mladima i naivnima još bilo moguće verovati u nekakav evropejski put, sad je svakoj budali jasno da smo zacementirani u statusu kolonije, čak je otvoreno saopšteno da nismo ni u planu za incestuoznu evropsku porodicu u budućnosti. Nerešena državno-politička pitanja i zavisnički ekonomski položaj samo pogoduju razvoju krupnih i veoma dobro organizovanih kriminalnih struktura. Ovakav razvoj događaja garantuje veliki broj razočaranih vernika postmodernističkog humanizma, dok se obrisi transhumanizma lepo ocrtavaju kroz budućnost koju nam obećeva pandemija u sprezi sa krupnim kapitalom. A svaki građanin, samokažnjavajući rob kolonijalnog obrasca koji pređe na srpsku stranu znači dva neprijatelja manje. Stoga je ovaj tekst upućen svakome ko ima iole malo nacionalne svesti. Budite pametni! Ne radite PR kolonijalnim silama i građanskim opcijama vašim pokličima u magnovenju! Ako ste se već nazviždili šljive i krenuli sa gaćama na glavi da osvajate Carigrad, sačekajte bar do sutra, pa onda odlučite da li da podelite fotografije na društvenim mrežama. Kad već niste u stanju da kontrolišete emociju, pustite ovoj pederskoj levici da to radi umesto vas. Oni su mnogo bolji u marketingu i mnogo su više uradili za ovu zemlju svojim užasnim kukanjem i lajanjem na sve srpsko…
