Na izložbi će biti predstavljena dela Jelene Gorički, Vladimira Mojsilovića i Zampe di Leone. Kustos projekta je Slavko Timotijević. Izložba je zamišljena kao vizuelna komunikacija troje umetnika u kojoj se svako iz svog ugla bavi društvenom i političkom realnošću kroz ekspresivni narativ ponuđenog sadržaja.
Umetnici koriste tradicionalnu formu izraza slikarstvo i crtež sa specifičnim, subverzivnim parolama koje iz sveta umetnosti šalju u svoj realni svet. “Zapravo, sva tri učesnika ove izložbe u osnovi se bave društvenom patologijom i njenim efektima na pojedinačne aspekte stvarnosti, bilo generalne ili specifične, te kroz svoju umetnost društvu vraćaju njegovu patologiju, anamnezu i lek, kao neku vrstu upozorenja i korektora divljih tranzicionih procesa. Na taj način, njihova umetnost postaje interfejs one stvarnosti koju društvo u svom zvaničnom nastupu želi i da sakrije, ali i da je, na neki sebi svojstven, morbidan način pokaže, podrži i razvija.
“Zapravo, sva tri učesnika ove izložbe u osnovi se bave društvenom patologijom i njenim efektima na pojedinačne aspekte stvarnosti, bilo generalne ili specifične, te kroz svoju umetnost društvu vraćaju njegovu patologiju, anamnezu i lek, kao neku vrstu upozorenja i korektora divljih tranzicionih procesa.”
Tri naizgled nespojive poetike ipak su u ozbiljnoj vezi. Predistorija ove izložbe govori kako su i Jelena Gorički i Vlada Mojsilović u jednom trenutku, recimo, u drugoj polovini devedesetih, dok su još bili studenti na akademiji, odlučili da je slikarstvo mrtvo, besmisleno, urušeno u sebe i bez elementarne snage – kako da odbrani sopstveni raison d’être tako i da artikuliše savremenost. potom su počeli da praktikuju aktuelnije načine izražavanja, pre svega performans i fotografiju kako bi dublje ušli u svet realnog (perfromans), a zatim i u svet virtuelnog (kompjutersko posredovanje). Tek nakon takvog iskustva, mogli su da se vrate slikarstvu da bi ga reformisali, iznutra, pa ova izložba, u svakom slučaju, takav put i pokazuje. Sa druge strane, Zampa di Leone je, iz tradicije slikarstva brutalnog interpretiranja stvarnosti, odnosno razmatranja nasilne stvarnosti kroz medij slike fokusiran na specifične tipološke uzorke jednog društvenog sloja, ne tako neočekivano, odlučio da, poput usamljenog borca, iznenadnim i anonimnim akcijama u području internet komunikacije, ukaže na patologiju društva i transfer te patologije u umetnost. Tako je uloga ovih umetnika u identifikovanju, prikazivanju i raskrinkavanju ovih praksi nedvosmisleno značajna
Otvaranje izložbe je u petak, 20. februara u 19 sati, a postavka će biti pred posetiocima do 9. marta.
